1.10.08.

Зашто је убијен цар Николај Други

''Зато што је био цар по милости Божијој'', вели Свети Јован Шангајски। ''...Зато што је био носилац и оваплоћење православног становишта по коме је цар слуга Божији, помазаник Божији који Богу полаже рачуне за све судбински му поверене људе, за сва своја дела и послове, не само за оно што је учинио лично, већ и за све оно што је учинио као цар. Овако су православни Руси веровали, овако учи Православна Црква, то је признавао и осећао цар Николај II. Он је био свепрожет том свешћу. На ношење царске круне гледао је као на служење Богу. Имао је то на уму током доношења свих значајних одлука, током решавања свих битних питања с којима се сусретао. Зато је био чврст и непоколебљив у оним питањима за која је био уверен да их решава по вољи Божијој. Зато је чврсто стајао у ономе за шта је веровао да је неопходно за добро царства којим је царовао.
Када је увидео да му је постало немогуће да царује у складу са својом свешћу о царској служби, скинуо је царску круну, као некада свети кнез Борис, не желећи да буде узрок неслоге и крвопролића у Русији. Царева жртва, која није донела добра Русији, већ, напротив, још више омогућила некажњено вршење злочина, довела је до незамисливих страдања Русије. Цар је за непријатеље Православља представљао опасност чак и тада када је сишао с престола, јер је био носилац свести о томе да највиша власт мора бити Богу потчињена, да од Бога мора примати освештање и снагу следећи Божије заповести. Цар Николај II је био живо оваплоћење вере да Божија промисао учествује у судбини народа и људи, да води Богу верне владаре на добра и корисна дела. Стога је био неподношљив за непријатеље вере, за оне који су стављали људски разум изнад свега...

Нема коментара:


Свети царски мученици

ДУГО ЧЕКАНА РЕХАБИЛИТАЦИЈА

Девет деценија од убиства Романових, Врховни суд Русије прогласио је, октобра прошле године, последњег руског цара Николаја II и његову породицу жртвама незаконитих политичких репресија и рехабилитовао их, чиме је завршена дуга правна борба наследника куће Романових. Николај, његова жена царица Александра, њихово петоро деце, доктор и троје слугу убијени су у јулу 1918. без суђења у кући Ипатјева у Јекатеринбургу на Уралу, где су држани затворени у подруму. Њихова тела поливена су киселином, а онда затрпана у оближњу јаму. Посмртни остаци царске породице откривени су 1991, а 1998. Руска православна црква канонизовала је царску породицу као страдалнике за веру и сахранила их у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу, крипти руских царева. Касније су пронађене кости још двоје деце која су недостајала, а ДНК анализа потврдила је да се ради о принцу Алексеју и његовој сестри Марији. Ниже судске инстанце у Русији прошле јесени су одбиле захтев адвоката куће Романових да се убиство прогласи за политичко и категоризовали су га као обично. Врховни суд је закључио да је ''репресија над царом Николајем II и његовом породицом била неоснована” и наредио њихову рехабилитацију.